Šta nam nije rečeno o vakcinama

Ovo se odnosi na američki kalendar vakcinacije i samim tim možda ne na kalendar nekih drugih zemalja. Međutim, američki kalendar vakcinacije je sličan kalendarima vakcinacije u mnogim zemljama. Proizvođači vakcina za američko tržište - Merk, Fajzer, GSK i Sanofi Aventis - proizvode vakcine za ceo svet, ne samo za Ameriku i klinička ispitivanja za njih se rade u više zemalja. Naš srpski kalendar vakcinacije ima neke od istih vakcina koji i američki kalendar ima.

Rastući problem

Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), oko 1 u 6 dece ima smetnje u razvoju. Ovo uključuje ADD, ADHD, autizam, gubitak sluha, smetnje u učenju, mentalne nesposobnosti, epileptičke napade, zamuckivanje i mucanje, između ostalog. Stopa dečijih hroničnih bolesti je naglo porasla od 1989, od 11% do 54% (ako koristimo strožiju definiciju, odnosno da li su dnevne aktivnosti deteta limitirane, 1,8% američke dece je spadalo u ovu kategoriju 1960. godine, dok je 2010. godine isto važilo za više od 8% dece). Ovo ide istovremeno uz porast broja primljenih dečijih vakcina. Mnoge stvari su se od tada promenile, tako da ovo očigledno ne predstavlja dokaz da su vakcine odgovorne za porast dečijih hroničnih bolesti. Ali uzeći u obzir da jaka korelacija postoji između rasta u broju primljenih vakcina i rasta u procentu dece sa hroničnim bolestima, trebalo bi da ispitamo da li vakcine imaju ikakve veze sa porastom stope ovih bolesti.

Pravni imunitet

Jedan od glavnih razloga zašto je broj vakcina porastao od kasnih 1980. godina je Nacionalni zakon o štetama od dečijih vakcina odobren od strane tadašnjeg predsednika Ronalda Regana. Ovaj zakon daje proizvođačima imunitet od odgovornosti - nije ih moguće tužiti za povrede koje njihove vakcine nanesu. Jedini način na koji mogu biti tuženi je ako na prevaru ili svesno izostave informaciju i samim tim im je bolje da znaju što manje o svom proizvodu, kada je u pitanju svest o negativnim posledicama koji taj proizvod može da izazove, ne bi li svesno izostavljali informaciju. Oformljen je Sud za vakcine da bi ljudi povređeni vakcinama dobili novčanu odštetu i sav novac je plaćen iz poreza. Proizvođači vakcina ne gube nikakav novac kada njihov proizvod izazove neočekivanu štetu.

Kako prate povrede od vakcina?

Postoje tri sistema za praćenje bezbednosti vakcine nakon dobijene dozvole: VAERS, VSD i PRISM. VSD je baza podataka kojoj samo u CDC-u imaju pristup - nije javna. VAERS, drugi sistem, je sistem sa pasivnim prijavljivanjem. Odeljenje za zdravstvene i društvene usluge (HHS) je platilo Harvard Medicinsku školu milion dolara da napravi automatizovani sistem za prikupljanje štetnih događaja od vakcina. Kada je Harvard dostavio informaciju da je “manje od 1% štetnih događaja prijavljeno”, CDC je prekinuo komunikaciju sa njima. S obzirom na to da je projekat već bio isfinansiran, možemo samo da pretpostavimo da CDC nije hteo automatizovani sistem zbog podataka koje bi pokazao. Još jedan dokument, izveštaj komesara Administracije hrane i droga (FDA) Davida Keslera, dovodi do sličnog zaključka da je jako mali procenat štetnih događaja prijavljen što znači da možemo da budemo poprilično sigurni da se povrede izazvane vakcinama veoma retko prijavljuju.

Ovo je takođe i slučaj sa sistemima za praćenje bezbednosti u ostatku sveta. Na Globalnom samitu o bezbednosti vakcina Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Ženevi 2019. godine, glavni naučnik Sumja Svaminatan je rekla da sistemi za praćenje bezbednosti vakcina nisu postavljeni u većini zemalja, nakon što je već rekla u reklami za javnost da su robusni sistemi za praćenje bezbednosti vakcina već postavljeni. U suštini, ona je sama sebe demantovala tokom SZO sastanka četiri dana nakon što je reklama prikazana.

Odgovarajuće bezbednosno ispitivanje?

Vakcine korišćene danas nisu prošle bezbednosna ispitivanja sa inertnim placebom, osim jedne. Ispod (u referentnoj sekciji) možeš videti listu zvaničnih priloga sa informacijama o vakcinama za dečiji kalendar vakcinacije ako želiš sam da pogledaš. Neka klinička ispitivanja nemaju kontrolnu grupu, dok kontrolna grupa za druga ispitivanja koriste druge vakcine (ili antibiotike ili teške metale) umesto slanog rastvora. Nacionalni institut zdravlja (NIH) sam kaže da je “zlatni standard” ispitivanja medicinskih intervencija za ljude “randomizovano, placebo-kontrolisano” kliničko ispitivanje - a placebo je neaktivna supstanca koja izgleda kao tretman koji se ispituje. Ponekad, klinička ispitivanja za medicinske proizvode koriste drugi proizvod za kontrolnu grupu, ako je za njega bezbednost i efikasnost dokazana za istu svrhu - ovo se zove aktivna kontrola. Međutim, kada su u pitanju klinička ispitivanja ovih vakcina koja su imala aktivnu kontrolu, “aktivne kontrole” su u stvari bile vakcine koje same nisu prošle kroz pravilna bezbednosna ispitivanja.

Takođe, periodi pregledanja bezbednosti vakcina su zabrninjavajuće kratki, kao što se može videti u prilozima sa informacijama o vakcinama i samim tim ispitivanja nisu napravljena da otkriju dugoročne štetne događaje. Prilozi sa informacijama sadrže ozbiljne štetne događaje, koje prijavljuju doktori i korisnici nakon što je vakcina dobila dozvolu i moraju, po zakonu, da sadrže “samo štetne događaje za koje postoji neka osnova verovati da postoji uzročni odnos između leka i pojavljivanja štetnog događaja”. Uzeći u obzir gore navedeno, ne možemo sa sigurnošću da kažemo da su ove vakcine bezbedne čak i ako su odobrene za upotrebu. Ovo je problematično, jer ubrizgavati bilo kakav proizvod u nečije telo bez svesti o tome šta se primaocu može desiti se svede na eksperiment. Ovo se sukobi sa javnim mnjenjem o vakcinama, koje je tako da se misli da su potpuno bezbedne.

Upoređivanje vakcinisanih i nevakcinisanih

Još jedan problem je to što velika studija koja upoređuje zdravstveno stanje vakcinisane i nevakcinisane dece nije urađena. Po Aktu o slobodi informacije je podnet zahtev za takvu studiju i CDC je odgovorio da ne poseduje ni jedan takav dokument. Međutim, takva ispitivanja jesu urađena. Dve observacione studije urađene (svaka sa različitim dizajnom) u Americi su pokazale da su potpuno nevakcinisana deca značajno zdravija od vakcinisane dece kada su u pitanju hronične bolesti. Nevakcinisana deca su imala manje stope hroničnih bolesti:

• https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/2050312120925344
• https://www.oatext.com/Pilot-comparative-study-on-the-health-of-vaccinated-and-unvaccinated-6-to-12-year-old-U-S-children.php

Studija urađena u Gvineji Bisao je uporedila decu vakcinisana sa DTP vakcinom sa nevakcinisanom decom i pokazala da vakcinisana deca imaju veći mortalitet. Ove studije imaju svoje limitacije, ali svakako izazivaju postavljanje bitnih pitanja i otvaraju razgovor koji većina ljudi ne očekuje. Rečeno nam je bezbroj puta da su SVE vakcine bezbedne i efikasne tako da to što vidimo i jednu ovakvu studiju bi trebalo da nas ozbiljno zabrine. Ove studije pokazuju da naši pretpostavljeni pojmovi o bezbednosti vakcina možda nisu tačni i da bi trebalo da propratimo ova istraživanja sa većim istraživanjima da vidimo da li ćemo doći do sličnih rezultata.

HHS je svestan činjenice da ne postoji ni jedna velika studija koja upoređuje zdravstvena stanja vakcinisane i nevakcinisane dece. Štaviše, oni su platili naučnike da napišu kako bi ta studija mogla da se odradi. Ta studija i dalje nije odrađena - ili prosto nije objavljena. Uzeći u obzir da bi ovo bio odličan dokaz za bezbednost vakcina, činjenica da takva studija nije urađena je sumljiva sama po sebi, s obzirom na to da imaju pristup podacima (iz VSD baze podataka) da je sprovedu.

Zdraviji svet, ali ne zbog vakcina

Još jedna poenta vredna pominjanja je da mortalitet bolesti za koje imamo vakcine bio u padu pre nego što su se vakcine za te bolesti pojavile. Za neke bolesti (kao što su tuberkuloza, šarlahna groznica i tifus) ne postoji vackina, ali brojevi obolelih i umrlih od tih bolesti su se drastično smanjili skoro do nule. Dva epidemiologa (muž i žena) su objavili studiju 1977. godine u kojoj su pokazali podatke koji dokazuju “da uvod medicinskih mera i/ili proširenje medicinskih usluga generalno nisu odgovorne za većinu modernog pada mortaliteta”. Prema prikazanim podacima, 92,3% pada stope mortaliteta se desilo između 1900. i 1950. godine, pre nego što je većina vakcina postojala. Epidemiolozi iz Džons Hopkinsa i CDC-a su ovo potvrdili 2000. godine, tvrdeći da “vakcinacija ne objašnjava impresivne padove mortaliteta u prvoj polovini veka” i da se “skoro 90% pada mortaliteta od infektivnih bolesti među američkom decom desilo pre 1940. kada je mali broj antibiotika i vakcina postojao”.

Korupcija i kriminal

Regulatorne agencije odgovorne za regulisanje proizvođača vakcina su korumpirane. Naučnici i grupe koje zadrto promovišu i brane vakcine imaju jake finansijske veze sa industrijom. Američka vlada je sastavila izveštaj o dva uticajna savetodavna komiteta, koje regulatori upotrebljavaju da daju stručni savet za politiku vakcina, koji je obelodanio da su mnogi članovi tih komiteta imali finansijski sukob interesa.

Naučnici u NIH-u koji su radili na određenoj vakcini imaju dozvolu da primaju 150.000 dolara u honoraru godišnje na zaradu od prodaje te vakcine. CDC je imao budžet od 4,4 miliona dolara u 2019. za distribuciju vakcina. Ta agencija takođe poseduje mnogo patenata za vakcine i proizvode vezane za vakcine da bi od toga zarađivala. Agencija koja promoviše i preporučuje vakcine je takođe institucija koja istovremeno procenjuje njihovu bezbednost.

Dodatno, uz zakon koji kaže da proizvođači vakcina ne mogu biti tuženi, farmaceutske kompanije koje proizvode vakcine takođe ne moraju da snose nikakve troškove za reklamiranje dečijih vakcina, jer su te vakcine obavezne za decu. Ovo daje tim kompanijama ogromni podsticaj za profit da proizvedu koliko mogu vakcina, što je olakšano činjenicom da ne moraju da odrade bezbednosna ispitivanja sa kontrolnom grupom sa inertnim placebom.

Kriminalna prošlost

Ni jedna korporacija koja proizvodi vakcine nije moralna. Sve četiri su okrivljeni serijski prestupnici koji su isplatili milijarde dolara u kaznama za odštetu zbog falcifikovanja nauke, varanja regulatora, laganja doktora i ubijanja ljudi svesno. Uzeći u obzir njihovu kriminalnu prošlost, pretpostaviti da su te kompanije moralne kada su u pitanju vakcine je jako naivno. Zar ne bi lagale, varale i hvatale krivine kada bi znale da im to prolazi? S obzirom da postoje sukobi interesa u regulatornim agencijama, prolazi im.

Da li doktori znaju?

Doktori koji daju vakcine ne znaju mnogo o njima. Tokom SZO-ovog Globalnog samita o bezbednosti vakcina u Ženevi 2019. godine, profesorka Hajdi Larson je rekla da studenti medicine dobijaju pola dana obrazovanja o vakcinama. S obzirom da se vakcine vode kao jedna od najboljih medicinskih intervecija čovečanstva, činjenica da se doktori i medicinske sestre ne edukuju dovoljno o njima je iznenađujuća. Većina doktora ne zna sastojke vakcina. Deluje kao da je većina naučena da daje vakcine i da prihvata, bez preispitivanja, da su vakcine bezbedne i efikasne i da sva deca treba da prime sve vakcine. Takođe, istraživanja su pokazala da doktori često precene dobrobiti i potcene štetu medicinskih tretmana.

Ti si deo plana

Dodatna poenta koje treba da budemo svesni je da već neko vreme postoje planovi za obaveznu vakcinaciju odraslih. SZO-ov Akcioni plan za globalnu vakcinaciju ima za cilj da “prati imunizacioni status svake individue, koristeći registre imunizacije, elektronske baze podataka i sisteme nacionalnih identifikacionih brojeva”. Evropska unija ima plan za prevenciju bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama i taj plan uključuje da se napravi predlog Evropskoj komisiji za pasoš ili karticu za vakcinaciju za državljane Evropske unije do 2022. godine. U SAD-u, HHS ima plan za period 2010-2020 u kojem piše da je vizija za imunizaciju odraslih da se svi odrasli vakcinišu. Gde god da se nalaziš, program obavezne vakcinacije dolazi po TEBE!

Tako da…

Uzeći sve ovo u obzir, definitivno moramo ozbiljnije da sagledamo to što mislimo da znamo o vakcinama. Nakon ispitivanja, ideja da su sve vakcine bezbedne i da nauka potpuno podržava ovu ideju i da ima konačan stav po ovom pitanju ne pije vodu. Preispitivanje vakcina se skoro smatra jeresom, ali potrebno je da se odreknemo dogmatičnih verovanja i pretpostavljenih ideja koje imamo na ovu temu, da priznamo da postoji mnogo toga što ne znamo, a mislimo da znamo i da uradimo najbolje što možemo da sakupimo najbolju informaciju koja trenutno postoji, gde god nas ona odvela.