Razgovor sa Dozvolom

Hodajući ulicom, Slobodan je krajičkom oka snimio da mu neko prilazi. Kako se približavao, video je da je to neko čovekoliko biće sa samouverenim stavom kao da poseduje celu ulicu. Gledajući u Slobodana sve vreme, to biće ga je presrelo u jednom trenutku. Iako je Slobodanu to ponašanje izazvalo sumnju, nije hteo prerano da dolazi ni do kakvih zaključaka i odlučio je da popriča sa njim da vidi o čemu se radi.

Slobodan: Mogu li da ti pomognem?

Dozvola: Možeš. Pokaži mi tvoju ličnu kartu.

Slobodan: Koju kartu?

Dozvola: Ličnu kartu.

Slobodan: Molim?

Dozvola: Tvoj lični dokument, koji dokazuje da si pripadnik ovog Društva. Svako mora da ga ima.

Slobodan: Ko si ti uopšte? Nije li nepristojno da spopadaš nekoga i da tražiš da ti nešto dokazuje?

Dozvola: Ja sam Dozvola. Ne znam da li je nepristojno, ali tako se to ovde radi. Hajde da vidim tu ličnu kartu.

Slobodan: Nemam ja nikakvu kartu.

Dozvola: Zbog toga mogu da te privedem. Moraš izvaditi ličnu kartu.

Slobodan: Hoćeš da me kidnapuješ zato što nemam neki dokument? Samo se šetam, šta je tebi?

Dozvola: Takva su pravila.

Slobodan: Pravila su takva da moram tebi da se dokazujem da me ne bi kidnapovao i stavio u pritvor? Marš, bre!

Dozvola: Ako nastaviš tako, odmah ću te privesti.

Slobodan: Ti ideš okolo i zahtevaš od ljudi da ti pokazuju dokaz za šta tačno?

Dozvola: Za razne stvari … taj koji treba sada da mi pokažeš je dokaz da si pripadnik našeg Društva, jer si na našoj teritoriji. Ako hoćeš da napustiš ovu teritoriju, onda je potreban drugi dokument, pasoš. Kao što rekoh, takva su pravila.

Slobodan: Onda su pravila loša. Zamisli da ja proganjam ljude i da tražim dokaz da smeju da budu tu gde se nalaze i da se kreću kuda žele. Zvuči mi bolesno - u smislu, kao da bi mi bilo potrebno psihološko lečenje.

Dozvola: Možda samo nisi navikao, ali tako je. U suprotnom ne bismo znali ko si i kuda se krećeš.

Slobodan: Zašto uopšte moraš to da znaš? Iznuđuješ mi neku informaciju i još se praviš sav pravedan.

Dozvola: Potrebna nam je ta informacija na jednom mestu da bismo imali sve u vidu. Tako lakše možemo da dođemo do tebe ako uradiš nešto što ne bi trebalo.

Slobodan: Pa dobro, nikoga nisam ugrozio, tako da nema potrebe da dolaziš do mene.

Dozvola: Ali možeš nešto loše da učiniš, nešto što nije po našim pravilima.

Slobodan: Pa dobro, može svako. Kakvo je to rezonovanje?

Dozvola: Baš tako, može svako. Zbog toga je bitno da imamo svačiju informaciju, jer svako može da uradi nešto što nije po pravilima.

Slobodan: Ja bih rekao da si ti taj koji ugrožava nevine ljude time što ih prisiljavaš da ti se pravdaju.

Dozvola: Bezveze se buniš. Nije teško da mi samo daš informacije koje od tebe tražim. Praviš problem oko nebitnih stvari. Ja zahtevam samo malo da bismo svi bili sigurniji.

Slobodan: Tvoja postavka je problematična. Ti bi da odlučuješ koje su informacije bitne i da me kažnjavaš ako ti ih ne dam. Ispada da sam dužan da ti se pravdam, a ne vidim razlog zašto bih bio dužan da se pravdam bilo kome. To što ti radiš je samo manipulacija. Postavljaš se kao da si važniji i bitniji i kao da se pravda ne odnosi na tebe.

Dozvola: Sve što ja kažem je dobro promišljeno i ovako smo mi kao Društvo uredili stvari. Moja postavka nije problematična.

Slobodan: Znači ako procenim da mi je određena informacija od nekoga bitna, u redu je da ga kaznim ako ne želi da mi je da. Imam pravo da iznuđujem od nekoga razne informacije na osnovu toga što je čovek i samim time može da učini nešto loše.

Dozvola: Nemaš ti pravo, ali ja imam. I nisam ti rekao, ali ima još stvari. Na primer, ako voziš vozila preko određene kubikaže, potrebna ti je posebna dozvola. Različite vrste vozila zahtevaju različite dozvole.

Slobodan: Znači moram i da ti dajem dokaz čime se krećem?

Dozvola: To tražim zarad bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. Zamisli da ne znaš da voziš, a ipak pokušaš. Time bi mogao da ugroziš sebe i druge. Da bih to sprečio, tražim dokaz da znaš da voziš.

Slobodan: Aha… to znači da ljudi sa dozvolom ne mogu nikoga da ugroze ili dovedu u opasnost? Ili im je prosto to dozvoljeno?

Dozvola: Mogu, naravno. Nije im dozvoljeno. Snosili bi posledice kada bi nekoga doveli u opasnost. Strah od posledica služi kao podsticaj da ljudi budu oprezniji.

Slobodan: Ako ugroziš ili dovedeš nekoga u opasnost, snosićeš posledice, bez obzira na bilo kakve dozvole. To je podsticaj da ljudi budu oprezniji. Koja je poenta dozvole onda? Samo da se tebi dokazujem?

Dozvola: Da dokažeš svima nama da na putu nisi opasnost po ostale vozače, da poseduješ neko osnovno znanje o upravljanju vozila i da znaš pravila na putu.

Slobodan: Zar se to ne vidi mojom vožnjom? Ne znam kako bi drugačije mogao da vidiš?

Dozvola: Tako što te zaustavim pa proverim da li imaš dozvolu.

Slobodan: Da, ne možeš znati da li neko poseduje dozvolu sve dok ga ne zaustaviš, ali ako to učiniš bez valjanog razloga, onda ti njega ugrožavaš. Ako postoji opravdan razlog zbog čega si ga zaustavio-na primer, svojom vožnjom je doveo druge u opasnost-onda nije ni bitno da li poseduje dozvolu. Dozvola je tu sasvim suvišna.

Dozvola: Ne razumem kako je dozvola suvišna.

Slobodan: Zaustavljanje je opravdano samo ako vozač pokazuje loše ili nemarno ponašanje tokom vožnje i posledice treba da budu bazirane na tome. Nema dozvole u jednačini.

Dozvola: Bitno je da vozači znaju da neko može da ih zaustavi da bi bili oprezniji dok voze. Zamisli na šta bi ličilo, kada bi ljudi mislili da ne može niko da ih zaustavi. Mnogi bi divljali po putu. Ti hoćeš da svi mi poginemo, izgleda.

Slobodan: Ne čuješ me. Ako neko dovede drugoga u opasnost, zaustavi ga. U redu je bilo ko da ga zaustavi u tom slučaju. Ne radi se o tome. Ti namećeš pravila, ne da bi sprečio realnu opasnost, već da bi mogao kad hoćeš da zaustaviš nekoga bez pardona čisto da bi zahtevao dokazivanje. To je autoritarno.

Dozvola: Zaustavljanje zarad proveravanja nije autoritarno. To radim zbog sigurnosti.

Slobodan: I kako nas to što se tebi dokazujemo tačno čini sigurnijim?

Dozvola: Postoje dve stavke. Prva je na psihičkoj i emotivnoj osnovi. Ljudi počnu da se osećaju kao da znaju da voze tek kada dobiju dozvolu. Nisu skloni umišljanju da znaju da voze dok nemaju taj dokument.

Slobodan: Dobro, ali to deluje manipulativno i kao nešto što može lako da se prokljuvi kad se malo bolje razmisli. Znanje i iskustvo u vožnji treba da daje vozaču osećaj sigurnosti, a ne neki dokument. Takođe, ljudi koji imaju taj dokument sigurno mogu itekako da umisle da su bolji vozači nego što zapravo jesu.

Dozvola: Druga stvar, koja je bitnija, je fizička. Ako neko ne poseduje taj dokument kao dokaz, biće kažnjen. To je to otprilike.

Slobodan: Dobro, ali kao što sam rekao, zar nije dovoljno upozoriti ljude da če biti kažnjeni ako ugroze nekoga ili dovedu nekoga u opasnost?

Dozvola: Pa ne, jer ljudi svakako mogu da probaju. Možda im nisu ni bitne posledice uopšte.

Slobodan: Pa ako im već nisu bitne posledice, mogu svakako da voze bez dozvole. Opet, deluje mi kao da samo hoćeš da kazniš ljude koji se tebi ne dokazuju.

Dozvola: Nije samo meni potrebno da se drugi dokazuju, već i tebi. Trebalo bi da se osećaš sigurnije zbog toga što znaš da ću od svakoga zahtevati dokaz.

Slobodan: Kada je u pitanju nešto što je moje, čak i delimično, razumem da imam pravo da se pitam. Ali za opšte kretanje, zašto bih se ja pitao za nekoga drugog? Ako neko nekoga dovede u opasnost, onda imamo problem. Ako to nije slučaj, onda je sve u najboljem redu.

Dozvola: Opšte kretanje je kretanje po zajedničkoj teritoriji.

Slobodan: Je l’ u redu bilo ko da me zaustavi i od mene iznudi dokaz da znam da vozim, navodeći sigurnost kao razlog?

Dozvola: Ne može svako, samo ovlašćeni mogu da ti traže dozvole.

Slobodan: Ko je njih ovlastio?

Dozvola: Svi mi. Ti si jedan od nas, takođe, tako da si ih i ti ovlastio na neki način.

Slobodan: Kako mogu drugome da dam ovlašćenje koje nemam? Je l' mogu tako bilo kome da dajem razna ovlašćenja?

Dozvola: Evo kako funkcioniše: pravila koja se odnose na dokaze i dozvole su definisana od strane ljudi koje smo mi kao Društvo izabrali da to urade. To su naši predstavnici. Svi mi, uključujući i tebe, smo ovlastili te ljude da odrede šta je potrebno za dobijanje dozvola i kojim dokazima se treba rukovoditi. Svi smo dužni da poštujemo ta pravila. U suprotnom ćemo snositi posledice.

Slobodan: Opet mi je to besmisleno. Rekao si da svi mi dajemo ovlašćenja tim predstavnicima. Niko od nas nema ovlašćenje da traži dozvolu za kretanje. Kako onda možemo mi, koji nemamo to ovlašćenje, predstavnicima to ovlašćenje da damo? Deluje mi bizarno i krajnje je nelogično.

Dozvola: Potrebno je ovako kako ja kažem zbog sigurnosti. Nije bitno da li tebi to deluje bizarno ili ne.

Slobodan: Je l' ima još stvari za koje iznuđuješ pravdanje od nevinih ljudi?

Dozvola: Da, ima još stvari. Na primer, za oružje. Ti bi da ne zahtevam dozvolu za upotrebu opasnog oružja?

Slobodan: Ako neko hoće da učini nasilje, to znači da je već spreman da rizikuje da će biti kažnjen. Zašto bi ga onda zastrašile posledice od ne posedovanja dozvole? Naći će način da kupi oružje bez dozvole ili će uzeti ili oteti od nekoga ko poseduje.

Dozvola: Moraš da razumeš da određeno oružje daje onome ko ga poseduje mnogo više moći u situaciji. Sa vatrenim oružjem možeš brzo i efikasno da ubiješ više ljudi. Kako bi rešio problem nasilja počinjenog sa vatrenim oružjem?

Slobodan: Ne znam kako jedna osoba može to da reši, ali ti svakako taj problem nisi rešio.

Dozvola: U svakom slučaju moramo da zauzmemo stav da nije u redu posedovati oružje koje lako može ubiti čoveka.

Slobodan: U nasilnom svetu, biće nasilja i ubistava i bez vatrenog oružja. Tako je bilo pre nego što je vatreno oružje izumljeno. U pravednom i nenasilnom svetu, posedovanje oružja ne bi predstavljalo problem, jer se ne bi koristilo za nasilje. Jedino što mogu iz toga da zaključim je da nije problem u oružju, već u nasilju.

Dozvola: Ali svet je nasilan i ne možeš samo da pustiš ljude da nose oružje. Ako neko hoće, to mora da bude strogo kontrolisano i mora da prođe kroz određeni proces da bi mu bilo dozvoljeno.

Slobodan: Kao što rekoh, neko ko namerava da učini nasilje može, ali i uopšte ne mora, da prolazi kroz tvoje procese i da se dokazuje pre nego što učini nasilje. Ne vidim zašto je to bitno uopšte.

Dozvola: Pa da otežamo ljudima da dođu do opasnog oružja.

Slobodan: Daješ prednost kriminalcima, koji će posedovati oružje jer su svakako spremni da rizikuju zatvor, nad ljudima koji nisu spremni na to. Ljudi koji bi se oružjem branili od kriminalaca su sprečeni ili moraju da prolaze kroz naporne procese i dokazivanja.

Dozvola: Filozofija je jasna. Ako kažnjavaš ljude za posedovanje oružja ili napraviš da moraju da ulože veći napor da bi ga bezbedno posedovali, ljudi će manje oružja imati.

Slobodan: Verovatno će ga biti manje. Zasigurno će ga biti proporcionalno više u rukama ljudi koji svakako ne mare za kaznu.

Dozvola: Svakako će ga biti manje. Što manje vatrenog oružja ima, svi smo bezbedniji.

Slobodan: Kako ćeš sprečiti ljude od posedovanja pušaka?

Dozvola: Ako saznam da neko poseduje oružje bez dozvole, doći će moji ljudi i odvešće ga u zatvor.

Slobodan: Kako će to da urade ako je naoružan?

Dozvola: Pa i oni će doći naoružani.

Slobodan: Aha, znači doći će naoružani ljudi da stave drugog nevinog naoružanog čoveka u zatvor. To je nasilje.

Dozvola: Svi oni su prošli kroz obuke. Ne bismo bili sigurni da ne nose vatreno oružje, jer bi se ljudi manje plašili posledica.

Slobodan: Malo pre si rekao da smo sigurniji kad ima manje vatrenog oružja, a sad kažeš da smo sigurniji upravo zbog toga što tvoji ljudi imaju vatreno oružje. Zar ne vidiš kontradikciju?

Dozvola: Pa treba da imaš poverenje u moje ljude. Oni ti neće loše učiniti. Oni te brane.

Slobodan: Ne mogu slepo poverenje ni u koga da imam. Ti tvoji ljudi takođe mogu da učine nasilje. Ja se, na primer, ne osećam sigurno kad je većina vatrenog oružja u rukama tvojih ljudi. Onda možeš mnogo lakše da nas sve prisiljavaš. Drugo, neću ni ja ništa loše učiniti. Ja bih isto koristio oružje isključivo da branim.

Dozvola: Dokaži mi to!

Slobodan: Kako to uopšte može da se dokaže? Nasilnik ti ne bi rekao da hoće da učini nasilje. Jedino što bi moglo da se dokaže je znanje o upotrebi oružja.

Dozvola: Da, potrebno je i to.

Slobodan: Znanje o upotrebi nema veze sa sprečavanjem svesnog nasilja. Ali kao i za vožnju, posledice se sprovode ako ugroziš nekoga. “Nisam znao da koristim” nije validan izgovor za učinjenu štetu. Kao što sam ranije rekao, to ne daje nikome za pravo da iznuđuje pravdanje kad mu se prohte. Htedoh da te pitam, je l' zahtevaš dozvolu za noževe i čekiće, na primer?

Dozvola: Ne. Uglavnom za vatreno oružje, ali ne isključivo.

Slobodan: A tim stvarima ne možeš da ubiješ čoveka?

Dozvola: Možeš, ali manje ljudi odjednom i ne tako lako.

Slobodan: Takođe ne možeš toliko lako da se odbraniš od jednog ili više napadača bez efikasnijeg oružja. To ide u oba smera. Vatreno oružje zapravo daje jednaku, ili barem veoma sličnu, šansu sitnoj ženi i ogromnom muškarcu u fizičkoj konfrontaciji. U suprotnom bi jači uvek dominirao. Ti pomažeš nasilnicima sprečavajući ljude da se brane.

Dozvola: Možemo ovako ceo dan. Verovatno ne znaš da postoje i dozvole za građevine. Šta bi ti za građevine? Da svako gradi šta hoće pa da se to uruši i da poginu ljudi?

Slobodan: Jedino što je bitno je da svi uključeni budu svesni o čemu se radi.

Dozvola: Ti ne bi da svi budu sigurni, znači.

Slobodan: Naravno da bih, ali razni ljudi imaju razne prioritete. Svako neka izabere za sebe šta je najbitnije. Kao što rekoh, bitno je da nisu prevareni - van toga, ne smatram da imam pravo da donosim odluke u njihovo ime bez njihovog pristanka. Neka biraju po svojim prioritetima, nemam pravo da oduzimam mogućnost izbora drugome.

Dozvola: Problem je u tome što ljudi uopšte ne bi znali koje su građevine sigurne a koje nisu. Svaka kupovina nekretnine bi sa sobom donosila nepotreban rizik koji dolazi sa neznanjem o sigurnosti građevine.

Slobodan: Nisam rekao da kupci ne smeju da zahtevaju da se proveri sigurnost zgrade, samo sam rekao da niko ne treba da bude prisiljen. Ako čovek odgovoran za izgradnju zgrade ne želi da snosi troškove zarad provere sigurnosti, onda će najverovatnije izgubiti kupce.

Dozvola: Dobro, ali kakve veze onda ima? Ako se slažemo da velika većina ljudi hoće da živi ili posluje u sigurnoj građevini, zašto bi se uopšte protivio tome da se građevinci prisile da garantuju određenu sigurnost građevine koju grade?

Slobodan: Zbog toga što razni ljudi zahtevaju razne nivoe sigurnosti - neki zahtevaju manju garanciju sigurnosti, a neki čak i veću od toga na šta vi terate ljude. Neka svako izabere za sebe šta hoće, ako uspe da nađe to što mu najviše odgovara.

Dozvola: Sve što si mi do sada rekao mi zvuči nekako nedovoljno. Jedino što i dalje mogu da zaključim je da tebi sigurnost nije bitna. Kako to opravdavaš?

Slobodan: Već sam ti rekao da mi sigurnost jeste bitna.

Dozvola: Kako možeš to da kažeš kad tražiš od mene da ne teram ljude da mi se dokazuju?

Slobodan: Princip je sledeći: nevin dok se ne dokaže suprotno. To što ti radiš je nasilje. Postavljaš se prema drugome kao da je krivac, iako ništa loše nije uradio i pretiš da ćeš kidnapovati i oduzeti slobodu ako se tebi ne dokazuje. Ne postaje neko krivac zbog tuđeg osećaja nesigurnosti. Mora nešto loše ili nemarno da učini da bi bilo krivice.

Dozvola: Pa kako bi ti, da samo pustiš ljude da rade šta hoće bez bilo kakvog nametnutog proveravanja?

Slobodan: Sasvim je u redu upozorenje da će se snositi posledice zbog ugrožavanja drugih i izlaganja drugih opasnosti - i za to nije potrebno nikakvo ovlašćenje. Pravo na samoodbranu i zaštitu drugih od nasilja je univerzalno i važi za sve.

Dozvola: Ovako stvari funkcionišu. Ja zahtevam razne dokaze i to je sve za tvoju dobrobit. Nisi ni svestan šta ja sve proveravam. Ne znam kako bi sve to rešio.

Slobodan: Prosto je. Određeno delo je pravedno ili nije i to važi za svakoga. Ako je delo pravedno, nije ti potrebna nikakva dozvola. S druge strane, dozvola ne može opravdati loše delo. Ono što je bitno jeste sama priroda postupaka i njihova pravednost.

Dozvola: Ne vidim uopšte zašto bih bilo šta od ovoga što sam rekao preispitivao. Ti kažeš da treba neko da snosi posledice nakon što napravi štetu - ali tada je već šteta napravljena. Ja bih da smanjimo šansu da se šteta uopšte desi.

Slobodan: Želim smanjiti rizik od štete koliko je god to moguće, ali neću kršiti lične granice drugih ljudi kako bih to postigao. Neću zahtevati od nevinih ljudi da dokazuju svoju nevinost kako bih se osećao sigurnije, niti ću ih kažnjavati ako mi se ne dokažu.

Dozvola: To bi bilo nepravedno, da uznemiravaš ljude tako, da im uzurpiraš vreme i da im pretiš da će biti kažnjeni ako tebi nešto ne dokazuju. Ali ti si običan čovek. Kao što rekoh, određeni imaju ovlašćenja.

Slobodan: Vidiš, ti priznaješ da je takvo ponašanje nepravedno, čak i zarad sigurnosti, samo si izmislio neke termine, neka “ovlašćenja”, kako bi pokušao da opravdaš to što inače i ti smatraš nepravednim.

Dozvola: To što ti pričaš je radikalno i zahteva radikalne promene.

Slobodan: Ovo već smara. Promene, pa čak ni radikalne, ne moraju da budu loše. U ovom slučaju bi bile dobre. To ti nije nikakav argument; stvari treba na bolje da se menjaju.

Dozvola: Bile bi gore. Bili bismo svi manje sigurni.

Slobodan: Autoritaran si, a istovremeno insistiraš da si pravedan. Razumem želju za sigurnošću, ali kod tebe je prisutnija želja za kontrolom. Moram da idem, samo se drži dalje od mene.

Dozvola: Bitno je da ja kontrolišem stvari da bismo bili sigurniji.

Slobodan: Ne mogu više da gubim vreme sa tobom. Doviđenja!